Za male jezike u industrijski zemlja, kot su na priliku ladinski u Južnom Tirolu, srp­ski u istočnoj Nimškoj, slovenski ili hrvat­ski u Austriji, se na političkoj razini mora sve poduzeti, da bi se relansirali i jačali.

Kad neki manjinski jezik skrsne, to nije prirodan proces. Njega je človika prouzrokovao, a zato je ta proces i r­e­ver­zibilan. Ako se za neki manjinski jezik ništ ne poduzima, će izumriti. Sta­vlja se pitanje, je li je to fer. Da mladina svenek rado prelazi na većinski jezik, je činjenica.

Europski dan jezikov svečujemo zbog inicijative Vijeća Europe (Europarat), da bi lju­di spoznali prednost većje­zič­nosti i bili motivirani na učnju jezikov. Europa govori 200 jezikov, a to bogatstvo se neka očuva. 12 ljet dugo sada svečujemo Dan jezikov 26. septembra. I ovoga ljeta su u mnogi zemlja na progra­mu različne inicijative, akcije i manifestacije, ke ljude ne­ka potiču na upoznanje različnih jezičnih kulturov i na učnju dodatnih jezikov. 

U mnogi europski država su jeziki ugroženi, iako se na­izgled poduzimaju mjere protiv njevoga izumiranja. Od cir­ka 7.000 jezikov na svitu ima samo oko 600 sigurnu budućnost. Zač se neki jezik neka očuva i ču­va? Ča izumiranje nije prirodan proces?

Svejedno kako kom­plicirana su ta pitanja, sažeto moremo reći, da je smrt svakoga pojedinoga jezika, velik gubitak za cijelo človičanstvo. To moremo dokazati s argumenti. Lingvistička pe­rspektiva morebit za običnoga človika nije tako interesantna, ali je morebit zanimljiva info­r­macija, da već nego polovica svih jezikov na svitu uopće ni­je dokumentirana, a to znači, da o nji ne postoju pismeni za­pisi. Ti jeziki ćedu se za svenek zabiti, a s njimi i jedinstveno znanje.

Trgovačke djelatnosti su jur zdavno okupirale internet, ia­ko još postoji skeptičnih ljudi, da trgovanje u webu more biti seriozno. Da ono more funkcionirati, je pravoda potribna prodavaonica, ku u internetu zovemo online-shop. Ona je kopija konvencionalne prodavaonice, ka na svojoj stranici ima opisano i prikazano produkte s cijenom. Jedina razlika med recimo ko­n­vencionalnim butikom i online-shopom postoji u tom, da ne postoji prodavačica, ka potencijalnomu kupcu daje tanače, a kupac pratež ne more probirati i pobadnuti prlje nego ju kupi. Ali ako pomislimo na one prodava­či­ce, ke svoje mušterije nagovaraju na kupnju dugovanj, ka ionako za kupca nisu optimalna, je kupovanje prez oktroiranja samo prednost.

Med pića, ka su znatno uticala na človičanstvo, broji­mo Coca-Colu. Coca-Colu je izumio John Pemberton, apotekar iz Atlante, 1886. ljeta. On je prvo liš­će koke namakao u vinu i prodavao kot medicinski produkt. Trideset ljet pred tim se je otkrilo da koka, biljka iz Južne Amerike, sadrži kokain, ki pobolj­šava koncentraciju i smanjuje apetit. Pemberton je zatim tomu napitku dodao i kolu. To je orandžasti plod iz zapa­d­ne Afrike, ki sadr­žava kofein i stimulativno djeluje. Pemberton je prodavao to piće do 1886. lje­ta, dokle nije stupila na snagu prepovid alkohola u Atlanti. Onda je počeo producirati be­z­alkohol­nu varijantu, namjesto vina dodao je soda-vodu i cukor.

Gdo se kot dite nauči dva jezike, on ima bolji sluh nego oni, ki govoru samo jedan jezik. Dvojezični, bilingualni tinejdžeri su u eksperimentu slog (Silbe) „da“ u kaosu glasov bolje raziznali, nego jednojezični. Oni su bili u stanju efektivnije predjelati glase u moždjanom deblu (Hirnstamm), najprimitivnijem dijelu moždjanov. Do sada su stručnjaki mislili, da ovu slu­šnu sposobnost (Hörfähig­keit) imaju samo profesionalni muzičari. Ali dvojezični ljudi su akrobati. Njevi mož­djani stalno žongliraju s jezičnimi impulzi.

Med pića, ka su znatno uticala na človičanstvo, brojimo čaj. Britansko Carstvo je na vrhuncu svoje moći obuhvaćalo 1/5 svitskoga te­ritorija i 1/4 svitskoga stanovničtva. Teritori­jal­ni i industrijski razvitak Britanskoga Carstva povezan je s novim pićem, a to je čaj. Na temelju čaja se je britanska trgovina širila s Istokom. Prihodi od te trgovine su pomogli britanskoj Istočnoindijskoj kompa­niji osvojiti Indiju.

Rodila se je u Moabu, u današnjoj Jordaniji, a umrla je oko 1000 pred Kristušem u Betlehemu. Govora je o Ruti (Ruth), ka je rekla svojoj sve­krvi Noemi u Starom Teštamentu, Knjiga o Ruti, 16. i 17. verzuš: „...kamo ti ideš, idem i ja, i kade se ti nastaniš, nastanit ću se i ja; tvoj narod je moj narod, i tvoj Bog je moj Bog. Kade ti umreš, umrit ću i ja, kade tebe pokopaju, pokopat ćedu i mene. Neka me Gospodin kaštiga zlom i nevo­ljom, ako me ča drugo zvana smrti razdvoji od tebe.“

Med pića, ka su znatno uticala na človičanstvo, brojimo kavu. Nje pradomovina je Etiopija. U Europu se je kava širila iz arap­sk­oga svita, iz Jemena. U a­ra­pskom svitu se kava akce­p­tira kot alternativa alkoho­lu. Ipak je se mnogo pod­uzelo, da se ljudem prepo­vi piti kavu, ar se je mislilo, da je ona opijat. Kavane su bile raskričane kot leglo tajnih komplotov, tr­­a­čov i političkih raspravov.

Sveti Bartol, jedan od dvanaesterih Jezuševih apoštolov, ima svoj spomendan 24. augustuša. Iz Svetoga pisma o njem znamo malo. Spome­nut je med apoštoli, ki su bili na­z­oči, kad je Jezuš stupio na nebo. Potom je po predaji Bartol počeo prodikovati evan­djelje u Maloj Aziji, i došao je ča do Indije. Na povratku su ga pogani mučili na okrutan način. U varošu Albanopolisu su mu na takozvani perzijski način živomu svlikli, ogulili, kožu, a potom su ga raspeli na križ. Ta martirij je ovjekovječio Michelangelo u Sikstinskoj kapeli prikazav­ši ga na svojoj veličanstvenoj sliki.