Izbor praha za pranje rubi ovisi o osobni prioriteti. I prahom i gelom ćedu rubi nastati čisti, iako svaki ima od­re­djene preferencije. Prah je klasičar. Gel se lako rastvara i zato se preporuča za brze programe na niski temperatura pak i za tretiranje tv­r­dokornih flekov pred pranjem kot i za ručno pranje.

Zapravo nije potribno dodavati deterdžentu omekšivač (Weichspüler), ar prah za pra­nje rubi ga jur sadržava. Ipak postoji razlika med pratežom, ka je o­prana uz dodatak ome­k­šivača i one, ka je oprana prez njega. Uz doda­tak omekšivača je pratež glatka i meka, laglje se tig­la i du­g­lje izgleda kot nova.

Vjeruje se, da se je od gigantskoga glečera Jakobshav­na u Grenlandu 1912. odlomio ledeni brig, ki je udrio u Titanic. Jakobshavn je momentano najbrži ledenjak na svitu, velu glaciologi. Lede­njaki se općenito gibaju ili kližu zbog gravitacije i nutar­njih deformacijov leda. Led se lako lomi. Čim deblji je led, tim veći pritisak postoji na njega i ledenjak se počne kli­zati. On se kliže po terenu, na kom je nastao. Kot se pritisak povećava na ledenjak, tim već se tali led.

Još u 19. stoljeću su metode, kako su žene prale rubi, bile skoro onakove kot one starih Grkov i Rimljanov. To znači, jako starodavne. Žene su namakale rubi u vodi, ribale su je i os­tavljale na suncu, da bi izbilili. Pritom su im pomagali ribež pak sapun, a kasnije soda.

Slijedi prankljov na autu ve­lu, da četiri palci slišu mački, a pet palcov takozvanoj „Martes foina“, a to je kuna. Svako ljeto kuna na početak protulića razjada mnoge autovozače.

Dugo se je držala fama, da kune volu duhu gumija i zato da grickaju kabele od gumija, ke mnogokrat i pregrizu, a pak auto neće štartati. Ali biologi su po nalogu poznatih producentov autov izvidili, da kuna pogrize kabel zato kad je jadovita. Nju razjadaju duhe, ke su druge kune ostavile na autu.

Poznati danski filozof i teolog Kierkegaard je rekao, da je prispodabljanje konac sriće i početak nezadovoljstva. Zač nisam i ja tako lipa kot stilska ikona šezdesetih ljet, Audrey Hepburn? Zač nisam i ja ta­ko spametna kot Albert Einstein? Zač nimam i ja toliko uspjeha kod mu­ži kotno Gabika, a zač kolegica Evica već zasl­u­žije nego ja? Ljudi se pri­spodabljaju s drugimi. Oni prispodabljaju aute, plaće, atraktivnost, elo­k­ventnost, a pak još i svoj izgled s drugimi mu­ži i ženami. Prispodab­ljanje je važno, da bi se človik mogao orijentirati u svitu. Drugačije naime ne zna, da je je pri 1,70m veličine preveć imati 120 kil.

Teško je, osloboditi se dugovanja prez kompromisa, ko je odslužilo svoje ili uopće nikada nije ni bilo funkcionalno. Difuzan strah, da će­mo nešto izgubiti, zač će nam bi­ti jednoč još žao, nam otežava osloboditi se klimbima.

Znanstvena istraživanja su pokazala, da ljudi, ki se ufaju u dobru budućnost, brže ozdravu, svejedno je li je to srčani infarkt ili je li su si slomili ruku ili se upekli. Ufanje je naš nutarnji stav, da će nešto dobro zavr­šiti. Mi sami ili naš partner, naše dite, će­du ozdraviti. Naša financijska situacija će se poboljšati, konflikt s kolegicom će se riješiti. Mi vizualiziramo, kako ćemo savladati neku situa­ci­ju. Mi vjerujemo, da ćemo sami, s podupiranjem drugih priskočnih ljudi ili s Božjom pomoću najti rješenje za aktualne poteškoće.

Latinska izreka veli, da je „nomen est omen“ da je ime znak. To se zrcali u imenu Valentin. Izvor mu je u latin­skoj riči „válens“, a to znači, zdrav, kripak, jak. Iz toga korijenskoga značenja imena je u neki europski zemlja nastao običaj, da ljudi na Valentinovu izminjuju dare. Želju si sve najbolje. Valentin je patron svih betegov, a osebito infekcijskih. Obliki njegovoga imena su ženska imena Valentina, Tina, Tin­ka, a muška imena Tin, Valent i u hrvatskom prijevodu Zdravko ili Zdravka. Valentina vjerniki poštuju jur punih 17 stoljeć!

Philipp Reis je bio fizičar i izumitelj. Aparat, koga je 26. oktobra 1861. lj. u Fran­k­furtu predstavio izabranoj publiki, je znao glase pretva­rati u električnu struju, a na drugom kraju voda (Lei­tung) pretvarati u zvuk. S glasi je to funkcioniralo, ali nažalost ne i s jezikom. Za vrime njegovoga žitka se to nije minjalo. Reis je naime nastao samo 40 ljet star. 15 ljet kasnije je Alexander G. Bell Reisovo ot­kriće dalje razvio i prijavio patent za telefon. On je poboljšao Reisov aparat pomoću mikrofona. Ali ni­je ni mikrofon bio njegov izum. Mikrofon je izumio Elisha Gray, ki je samo dvi ure kasnije bio došao u patentni ured, da bi ga onde prijavio. Ali naziv „telefon“ je od Reisa i služi prenosu glasov na veliku udaljenost. Danas se ne pitamo, odakle nam telefon, nego ga hasnujemo kot pomagalo, a to ne svenek eficijentno.

Početak svoje karijere Leonard Bernstein ima zahvaliti slučaju. Bio je asistent star-di­rigenta Bruna Waltera, ki je naglo obetežao. Zato ga je Bernstein u novembru 1943. ljeta kratkoročno morao zastupati veljek u glasovitoj newyorškoj koncertnoj dvorani Carnegie Hall. Tada je Bernstein bio stoprv 25 ljet star, a morao je dirigirati newyor­ške filharmoničare. Drugi dan su ga mediji svečevali kot talentiranoga newcome­ra. I tako je Bernstein prik noći nastao poznat dirigent.