Zač ne bi sebe stavili na pr­vo mjesto? Ako se ne na­u­čimo sami skrbiti za sebe i sa­mi usrićiti se, nikada nećemo biti zadovoljni u žitku. Najbedavije je očekivati od drugih ljudi, da nas usriću. Zbog toga je važno sebe staviti na prvo mjesto. Nije fer prema sebi, žrtvovati svoju sriću zbog ko­ga drugoga. To zna­či, da je legitimno okončati vezu, u koj samo mi dajemo. I muži i žene znaju biti u vezi, u koj postoju samo jednostrane ću­ti.

Čim se temperature spustu pod nulu, je doba, da iz ormara povučemo deblju, prigodniju i tepliju pratež. Jedan od važnih zimskih modnih dodatkov je kapa. Ona zdavno već nije samo pokrivalo za glavu, ko čuva od vjetra i mrzline, nego je sastavni dio svakoga stylinga. Kapa more preminiti cio look i očitovati nečiji ukus istotako kot i neukus.

Ove sezone su u modi krznene kape (Pelzkappen). Žene i muži su je prlje rado nosili, a pak su malo pale u zaborav. One su teple, a istovrimeno pašu svakoj prateži. U različni modeli i farba, od klasičnih črnih, bijelih ča do žarkih, črljenih, plavih ili zelenih se sada kažu.

Božićno vrime je čemerno, da bi se započeo dijet. Ali ono je predestinirano za promjene, i tjelovne. Človik, ki je jur duže vrimena ne­zadovoljan sa svojim tjelovnim profilom, zvećega nenadijano iskusi da je „kabao pun“. To more pro­uzrokovati sfaljivanje duška, kad hodi po štiga ili recimo bedav komentar neke kolegice u vezi s debelinom. To ne triba ve­ljek biti uzrok za zbantovanje, nego im­petus za promjenu, da je konačno skradnja dob za mlednenje.

Zlato je dragocjeno. Ali kakovi dari su tamjan i mirha?
Tamjan se u Afriki i Arabiji proizvodi od zrncev smole (Harzkörner). On postoji od različnih smolov, ke pri izgaranju intenzivno dušu. Većkim ljudem tamjan smrdi. D­u­hovniki ga hasnuju u crikva. U Jezuševom vrimenu je kilo­gram tamjana stao otprilike petsto €. S tim je bio luksuz.

Misli se, da je Franjo Asi­ški bio prvi, ki si je izmislio način, kako pripetenje Božića približiti človiku. On je naime 1223. ljeta u Grecciu orga­nizirao žive ja­slice. U me­djuvrimenu se zna, da se scensko prikazivanje Jezuševoga ro­djenja javlja jur u vrimenu ranoga kršćanstva. U Evandjelji, ka opisuju Jezuševo rodjenje, nije spomenuto ni da je Jezu­ševa obitelj bila siromašna, ni da je morala boraviti u štalici med živinami.

Astronomi su 2004. ljeta otkrili dijamantnu zvijezdu od 10 milijardov bilioni bilioni karatov, ka je udaljena 50 svitlosnih ljet od Zemlje. Ni Bill Gates, ni Donald Tramp bi si ju ne bi mogli priuštiti. Zove se miljahno Lucy, po jački grupe Beatles, „Lucy in the sky with diamonds“. Pra­vo astronomsko ime joj naravno nije tako špektakularno. Astronomi orijaškoga dijamanta naime prozaično zovu BPM 37093. Oni točno znaju, ča imaju pred sobom: kristaliziranoga bijeloga patuljka. Bijeli patuljak je vruć pepeo, ki ostaje, kad je neka zvijezda potrošila svu svoju energiju u jezgri i umrla.

Kumaj gdo o sebi more re­ći, da je do kraja razumio Bibliju i da su mu sfalila pita­nja. Neke pasaže Biblije još i najbrilijantnije i naj­fundiranije poznava­telje Biblije ostavlja­ju u mraku. Zač je tako teško razumiti Bibliju, ako je Božja rič tako jasna. Jedan uzrok za to je sigurno, da je človik ulo­v­ljen u svojem svitu i da svoju iskonstruiranu istinu, ku ima o svitu, pokušava tra­ns­ponirati na Bibliju.

Bi bilo strašno, ako bi zabili na božićne dare? Morebit to gluši neobično, ali bi si pojednostavili žitak u predbožićnom vrimenu. Znamda bi uljudna božićna pisma bila alternativa dragim i egzotičnim darom.

Otvarati pisma je najmanje tako uzbudljivo kotno otvara­ti dare. Kad prijatelje i rodja­ke pitamo, ča si želju za Bo­žić, mnogokrat čujemo: „Ne željim si ništ. Imam sve, ča mi je potribno.“ Ča se odnosi na materijalno, onoga svaki človik ima dost i preveć. A ono, ča nije materijalno, ono svakomu fali. Samo da nema­terijalno čuda teže moremo darovati. Dati človiku ruku ili objamiti ga, mnogokrat u srcu prouzrokuje veće zadovoljstvo nego bilo kakov dar.

Čerašnji dan, 5. decembar, je bio Internacionalni dan časnih službov (Ehrenämter). Ov dan je upeljan, da bi se cijenio agažman do­brovoljcev u špor­t­ski društvi, crikveni zajednica i pri drugi inicijativa. Angažirati se za druge, ima dugu tradiciju i je dio društvenoga žitka.

Gdo ima svitlucavu kožu s većimi porami pak kadakoč ima mitesere, on ima masnu kožu, ki mora dobro čistiti. Za to su idealni produkti u obliku gela, čiji sastav bazira isključivo na vodi, prez lipidne komponente. Zatim se preporučuje tonik, ki sadrži alkohol, za dodatno uklanja­nje ostatkov nečistoće. On istovrimeno sužuje pore i ofriškava kožu.

Masnoj koži je potribna osebujna njega, ka regulira sjaj, ka hidratizira kožu i ju dugotrajno matira. Antiseptični dodatak more prepričiti prišćace. Tipično za masnu i problematičnu kožu je pretirano djelovanje žlijezd lojnic (Talgdrüsen). Prilikom njegovanja masne kože je važno regulirati izlučivanje sebuma, a pritom ne isušiti kožu.