Kako da je list zelena? Za to moramo razumiti nešto o svit­losti. Danski fizičar Hans Christi­an Oersted je vidio, da magnetska igla tr­za pri nažiganju i ugašanju baterije. O­n­da je engleski fizičar Michael Faraday otkrio da magnetsko polje stvara i električno po­lje. Škotski fizičar James Clerk Max­well je sve znanje o elektricitetu i magnetizmu povezao u teoriju elektromagnetizma. Tako je predvidio postojanje elektromagnetskih valov, ki se gibaju brzinom svjetlosti. Re­zultat je elektromagnetsko polje, ko se preskrajno ponavlja i putuje stra­šno friško. Maxwell je izra­čunao 300.000.000 metrov u sekundi.

Ste jur kada čuli rič networking? Prlje smo za networking govorili, da išćemo poz­nanstva. I networking je iska­nje poznancev, ali s dodatkom da od ljudi, ke upoznamo, imamo hasni. I tako je rekao dobitnik dvih Nobelovih nagradov, Linus Pauling, da njegov uspjeh bazira na njegovi mnog­o­vrsni kontakti, a stoprv zatim na njegovom zna­nju i srići. Moramo biti iskreni: Networking je potriban svim! Socijalni kontakti imaju veliku moć. Od ljudi — ako smo naletili na prave — moremo čuti, kade je raspisano ko djelatno mjesto, kakov je ki šef, koliko se plaća za ovo ili ono djelo. Networking nam proši­ru­je horicont i otvara nove perspektive. Moremo se učiti od koga, ki je morebit jur koracao putem, kim kanimo kre­nuti mi. Zač si ada ne bi poslušali  tudja iskustva, da bi si prišporili vrimena i krivo postupanje? Networking nam pruža šansu, da u pravom hipcu naletimo na prave ljude, da bi mogli realizirati vlašće ideje.

Svaki, ki spi u istoj sobi s člo­vikom, ki hrče, će posvidočiti da se hrkanje ne da ignorirati. Komu gdo cijelu noć „pili“ u uho, on se jutro stane iz stelje trudan. Mno­gi hižniki su se zbog toga jur svadili! Da nam se to ne stane, moramo u na­šu spavaću sobu upeljati tišinu.

Lijenost je manjak volje i ener­gije, da ispunimo svoje zada­će. Ali postoji mali trik, ka­ko se sami moremo nadmudriti i dati na posao. Ako si najper zamemo male ko­rake ili ako veliko djelo po­dilimo u porci­je, moremo smanjiti pritisak, ki je mnogokrat uzrok za lije­nost. Re­du­cirati stres znači, motivirani u relaksiranoj atmosferi obavljati potribne po­sle. Čim za­vršimo jedan ko­rak ili jednu porciju djela, si moremo pofrgunati zasluženu pauzu prelje nego se po­svetimo drugomu dijelu za­da­će. Kad orgulice jednoč svi­raju, ne dura dugo i obavljen je cio posao.

Kako bi se mogli razumiti? Imamo jezik, da se razumi­mo! A ipak se dostkrat u žitku nismo razumili. Razumiti je umjetnost. Ali to ne znači, da ne moremo biti umjet­niki razumivanja. Postoji na­čin, ka­ko bi m­ogli razumiti već, iako nikada nećemo do kraja razumiti svit, druge ljude, a niti nas same. Početo od starogrčkih vri­men mislioci kanu razumiti, kako funkcionira raz­umivanje, i to proces reflektiranja, na či­jem kraju je smisao. Ta proces zovemo grč­kim imenom hermeneutika. Hermeneutika je izvidjanje smisla i bazira na mentalnom diskursu.

Kad otvorimo novine, bi ra­do štali visti. Vist je novin­a, ča novoga, nešto, ča je u gradišćanskohrvatskoj zajednici:

U ženskoj torbi je svega, i nepotribnoga. Zato ju povrimeno moramo spraviti. Ča sliši u nju zvana pi­nez, bankomatske kartice, hen­­dija, vozačke dozvole i ključi?

Rupčaci i vlažni rupčaci: Kad nimamo friške vode da se ope­remo, su oni prava mi­lina. Najbolji su oni za be­bice, ar je moremo upotribiti za sva­ki dio tijela, i obraz.

Emocionalno ćutljiv človik ima divan dar empatije i di­bokoga razumivanja. On se zna zaživiti u emotivno stanje drugih ljudi. Ali mnogokrat dr­uštvo i okolica ćutljivomu človiku predbacuje hipersenzibilitet, da se ponaša kot mimoza, ka sve na zlati vaga važe. D­anas živimo u svitu, ki kumaj ima razumivanje za ranljivoga človika s mekim sr­cem. Ćutljivci su raskričani, da su komplicirani pak da je bolje s takovimi ljudi ne imati clinch. S takovom reputacijom ni ćutlji­vac ne živi lako. Neki od po­znatih ljudi su bili ćutljivi, recimo Einstein, Mar­tin Luther King, princeska Dia­na pak Steve Jobs.

Ako temperature na Zemlji nadalje budu rasle, znamda od 2050. ljeta početo već ne­će biti dost kakaoa za produkciju čokolada. Kaka­ovo stablo (Kakaobaum) — Hrvati je zovu kakaovac — je ugro­ženo. Ono naime more rasti samo u prašuma okolo ekvatora, kade vlada konstantna temperatura zraka, kade je svenek glajno čuda godin, a tim i glajno vlažno.

Vrime darivanja je pred vrati, a fali vam dar za vašu ženu! Skradnja je dob, da se otpravite na put u prodavaonice. Morebit niste sigurni, s čim bi mogli razveseliti va­šu ženu, svejedno je li vam je šohalj­ka/­dra­ga, partneri­ca ili hižna družica. Ako ne znate, čemu bi se veseli­la, se morate baviti s va­šom ženom, da bi vam konačno došao napamet idealan dar za vašu bolju polovicu. Ako odredjen uvjet nije ispunjen, a to je, da ju dobro poznate, nećete riješiti pro­blem dara. Pitanje „ča ću mojoj ženi darovati za Bo­žić“ ide u dibinu, a nije sa­mo“ ću zbogom ča-to ku­piti, da i to obavim“. To je naime pokazatelj, da su vam se ohladile ćuti za vašu ženu.