U ženskoj torbi je svega, i nepotribnoga. Zato ju povrimeno moramo spraviti. Ča sliši u nju zvana pi­nez, bankomatske kartice, hen­­dija, vozačke dozvole i ključi?

Rupčaci i vlažni rupčaci: Kad nimamo friške vode da se ope­remo, su oni prava mi­lina. Najbolji su oni za be­bice, ar je moremo upotribiti za sva­ki dio tijela, i obraz.

Emocionalno ćutljiv človik ima divan dar empatije i di­bokoga razumivanja. On se zna zaživiti u emotivno stanje drugih ljudi. Ali mnogokrat dr­uštvo i okolica ćutljivomu človiku predbacuje hipersenzibilitet, da se ponaša kot mimoza, ka sve na zlati vaga važe. D­anas živimo u svitu, ki kumaj ima razumivanje za ranljivoga človika s mekim sr­cem. Ćutljivci su raskričani, da su komplicirani pak da je bolje s takovimi ljudi ne imati clinch. S takovom reputacijom ni ćutlji­vac ne živi lako. Neki od po­znatih ljudi su bili ćutljivi, recimo Einstein, Mar­tin Luther King, princeska Dia­na pak Steve Jobs.

Ako temperature na Zemlji nadalje budu rasle, znamda od 2050. ljeta početo već ne­će biti dost kakaoa za produkciju čokolada. Kaka­ovo stablo (Kakaobaum) — Hrvati je zovu kakaovac — je ugro­ženo. Ono naime more rasti samo u prašuma okolo ekvatora, kade vlada konstantna temperatura zraka, kade je svenek glajno čuda godin, a tim i glajno vlažno.

Vrime darivanja je pred vrati, a fali vam dar za vašu ženu! Skradnja je dob, da se otpravite na put u prodavaonice. Morebit niste sigurni, s čim bi mogli razveseliti va­šu ženu, svejedno je li vam je šohalj­ka/­dra­ga, partneri­ca ili hižna družica. Ako ne znate, čemu bi se veseli­la, se morate baviti s va­šom ženom, da bi vam konačno došao napamet idealan dar za vašu bolju polovicu. Ako odredjen uvjet nije ispunjen, a to je, da ju dobro poznate, nećete riješiti pro­blem dara. Pitanje „ča ću mojoj ženi darovati za Bo­žić“ ide u dibinu, a nije sa­mo“ ću zbogom ča-to ku­piti, da i to obavim“. To je naime pokazatelj, da su vam se ohladile ćuti za vašu ženu.

Kot se približava Božić, sve intenzivnije mislimo na to, ča darovati svojemu mužu, da bi ga razveselili. Koč je to pr­a­vi izazov. Oni, ki su jur dugo u partnerstvu, su vjerojatno jur mnogo-ku super ide­ju ostvarili, a sada im fali inspiracija. Ča bi mu se mog­lo viditi, ča je istovrimeno funkcionalno, praktično i vr­i­dno investicije?

Popularno je zimi krmiti pti­ce i tako pridonašati svoj dio obrambi živin. Ali po­stoju različni pogledi o tom, je li je spametno zimi krmiti ptice. Od krmljenja naime profitira samo šakica ptic, sinice (Mei­sen), zebe (Fin­ken), drozdi (Dros­seln) i sun­čenke (Ro­t­kehl­chen), ada one, ke ionako nisu ugrožene. Uza to se pticam mnogokrat nudi kr­ma, ka im more naškoditi. Pri kr­mljenju moremo gledati divlje pti­ce.

Srebrna ribica se zavlači u mr­ačna i vlažna mjesta u na­šem stanu. Ovim insektom je potriban škrob (Stärke) i cu­kor. Ali ne žeru samo našu hranu, pratež i naše knjige, nego isto tako oduševljeno i prašnjače (Hausstaubmilben) i plisu. Tako gledeć su one hasnovite živinice. Da bi se mogle pomnožavati, im je po­tribna vlaga i temperatura med 20 i 30 stupnjev.

Ulje divlje rože je bolje ne­go botox, velu stari, filmske zvijezde. Ali je zaistinu oprav­dan hype u vezi s ovim fajnim eliksirom? Koliko moći je shr­­a­njeno u šipku? Divlja roža, rosa mosqueta, šipak, je nedavno po­jačano dospio u fokus onih žen, ke se za svoju kožu skrbu, da im ostane lipa i mladolika. Dušeće ulje sa svojimi vitamini A i C pak esencijalnimi masnimi ki­selinami kožu i vla­­se more opskrbiti s vla­gom, potribnom hra­nom i antioksidansi. Vitamin A je odgo­vo­ran za glatku kožu, a vitamin C za produkciju kolagena.

Ose privlaču parfemi, žuta i bijela farba. U borbi s osa­mi nam pomažu eukaliptus i metvica (Pfefferminze) pak črljena farba. Ako se je osi ugodalo, da nas ubode, mjesto uboda ubla­žiti će ocat, kockice leda i čista soda. Gdo se boji uboda ose, neka ne nosi žu­tu pratež. Mnoge novine su pisale, da će ljetos biti invazija osov. To je naime normalna posljedica dužičke i mrzle zime, ku smo projduće ljeto imali. U septembru je naj­već osov, tako da se ima­mo nadijati dost osov na naši jiliši i piliši, ke kanimo konzumirati na vrti ili terasa.

Glavna misao lijenosti pos­t­o­ji u tom, da bi radje djelali nešto, ča mi sami kanimo, ne­go da djelamo nešto, ča mora­mo. Morebit sanjarimo o tom, kako ništ ne djelamo, dokle recimo sidimo za pisaćim stolom, dokle kuhamo na veži, d­okle se mučimo na vrtu i dokle se natežemo pri čišćenju stana. Da bi imali vrimena za uživa­nje lijenosti, moramo čim brže udjelati to, ča nam je zapovidano.