Gdo se opravlja neuredno, on ostavlja čemeran dojam i propušća već-ku šansu. Modni eksperti znaju, kako se človik s jednostavnimi triki more šik opravljati i se dobro ćutiti u svojoj koži.
 

Inteligencija ima mnogo obrazov. Čim već svojstav inteligencije neki človik ima, tim bolje si on more zapametiti sadržaje, ke se uči. U sljedećem spominjamo 8 različnih vrsti inteligencije:
 
 

Učeniki su prosili Jezuša, da je nauči moliti. Ali on im nije dao »Hižu zlatu« ili »Kruh nebeski«, nego je nje naučio kratku molitvu — Oče naš. Ta molitva je od onda najizgovaranija molitva na zemaljskoj kuglji. U njoj je rečeno sve, ča je važno, a važan je i redoslijed: Prvo dajemo slavu Ocu Bogu, izražavamo mu naše poštovanje i želju da se sveto drži Njegovo ime, da Njegov red, »kraljevstvo«, dojde k nam, da se nad nami ispuni Njegova volja, spasenje svakoga človika.

Zadnja istraživanja kažu da sliva smanjuje »čemerni« kolesterin, jača kosti i smanjuje rizik raka debeloga čriva. Ova stara lilasta prijateljica nije samo ukusna overtira na jesen, nego i pravi rudnik zdravlja. Sočnu i dušeću, ukusno slatku slivu jimo prirodnu, kot lekvar ili u kolači. Ipak ju moramo uživati umireno, ar djeluje laksativno, to znači da čisti čriva. Svaka vrst slive je niskokalorično sadje, ko sadržava hranljiva svojstva, i to vitamin C (5 do 8 mg na 100 g ovisno o feli slive), magnezij, željezo, kalcij, a osebito i kalij (240 mg na 100 g).

Ča znači moliti? Morebit jur mala dica znaju, da je molitva razgovor s Bogom. Ali ključno pitanje je, kako se to čini. Se sklapaju ruke, prigne glava, zapru oči? Ako, onda su to samo vanjski znaki. Kada je ada nešto, ča činimo, molitva?

Većina ljudi, ki rado putuju, imaju mnogo zahvaliti britanskomu nakladniku i laiku-prodikaču Thomasu Cooku, ki je živio od 1808. do 1892. ljeta, i koga ne smimo zaminiti s morskim istraživačem Jamesom Cookom, ki je živio cijelo stoljeće prlje. 5. julija 1841. ljeta se je 570 turistov pod Cookovim pokroviteljstvom otpravilo na put željeznicom iz engleskoga Leicestera u bliski Loughborough i opet ponajzad. U cijeni od jednoga šilinga je bila uključena vožnja, stojeće mjesto 3. razreda u otvorenom vagonu, jedan kruh sa šunkom i jedan lončić čaja.
 

Perfektnost ne postoji, a nije ni moguće, da je človik perfektan. Zač? Kad smo ljudi. Načinjati falinge je po človičju. Človik nije robotar, mašin, nego biće s različnimi raspoloženji i emocijami. Mi moremo ekscelentno obavljati naše zadaće, ali kad smo trudni, turobni ili gladni, moru popustiti naše sposobnosti i snaga. Zbog svega mogućega moremo biti nekoncentrirani ili se prokšiti. Ponekad dugovanja zabimo, a znamo se ponašati i krivo.

Vrime med 15. augustom i 15. septembrom je prlje-koč bilo posvećeno marijanskim svetkom i molitvi. Med Velikom mašom, 15. augusta, kad svečujemo Marijinu smrt i svetkom Sedmerih žalosti, 15. septembra, je Blažena Divica Marija bila u centru vjerskih premišljavanj. To je i dandanas još vrime marijanskih shodišćev. Tako 22. augusta svečujemo svetak Kraljice svita, koga je papa Pijuš XII. 1954. ljeta bio upeljao na kraju marijanskoga ljeta. 8. septembra svečujemo Narodjenje Marijino ili Malu mašu.

Danas nam se čini, da je važan i uspješan on, ki nima vrimena i je zaposlen dan i noć. Ali to nije istina. Gdo svoje vrime nima u ruka, djeluje kaotično i neprofesionalno.

Kako ćemo ada imati već vrimena?

Od 7. stoljeća početo svečujemo Unebozeće Blažene Divice Marije, In Assumptione Beatae Mariae Virginis. 1. novembra 1950. ljeta je papa Pijuš XII. dogmatizirao ta svetak, koga svečujemo 15. augustuša. Ta doktrina nas podučava, da je Jezuševa majka po svojoj smrti s dušom i tijelom u nebo zeta. Doktrina Unebozeća je rezultat podizanja Divice Marije na položaj, koga moremo prispodobiti s onim, koga ima i nje Sin. To moremo gledati kot korak prema izjednačenju Marije s Kristušem.